Rushmore Tramway Adventures

Jedan odgovor

  1. Tanja

    Razlog zasto sam se odlucila da svoje iskustvo o ovom poslodavcu podelim je da bih svim ljudima koji mozda razmisljaju da se prijave za posao kod ovog poslodavca skrenula paznju na nekoliko stvari koje sigurno nece znati dok ne odu prvi dan na posao.
    Naime, u pitanju je zabavni adventure park, sa toboganima, zicarama, itd. koji je u ovom mestu veoma popularan i ima mnogo posetilaca. Poslodavac nas je kontaktirao putem Skype-a, gde nam je u razgovoru obecavao min 40h nedeljno, a u sezoni i prekovremene sate. Pitao nas je kada najranije mozemo da dodjemo, s obzirom da on nama vec od pocetka maja moze da obezbedi posao, priprema oko otvaranja zabavnog parka, osposobljavanje sprava, itd. Dogovorili smo se da vec polovinom maja dodjemo, a poslodavac je obezbedjivao smestaj.
    Kao sto sam vec objasnila, mesto u kom je posao je oko 30km udaljeno od Rapid Citija, gde je aerodrom.
    Nakon sto smo sleteli na aerodrom, receno nam je da se raspitamo za Shutle bus, organizovani prevoz do Keystona, sa kojim je nas poslodavac imao ugovor, i oni naplacuju 50 dolara po osobi. Kada smo nekako stigli u Keystone i uspeli da javimo poslodavcu da smo stigli, nije nas ni sacekao, vec nam samo dao smernice preko telefona kako da odemo do naseg smestaja, a da cemo se sutradan upoznati.
    Smestaj je bio pristojan, imaju u svom posedu tri velike kuce, koje su u potpunosti opremljene, u sobi bude dvoje ili troje, kuhinja i kupatilo se deli, obicno ide na dve sobe. Smestaj je bio 70 dolara nedeljno.
    Kao sto sam vec napomenula, dosli smo u Keystone polovinom maja, jer je poslodavac uveravao da ima dovoljno posla da se vec od tada krene sa radom. Vec u prvom kontaktu sa cimerima, koji su tu bili vise od nedelju dana, rekli su nam da ih niko nije zvao na posao i da su samo imali trening jedan dan.
    Sutradan je jedan od menadzera, a ima ih trojica, dosao da se upozna sa nama i da nam javi kad cemo imati trening. Na pitanje kada pocinjemo da radimo, dobili smo odgovor kad se vreme prolepsa, s obzirom da je bilo dosta kisovito i nista jos nije bilo spremno za pocetak sezone. Onda je dosao i prvi radni dan, zapravo pripreme pred otvaranje. Te pripreme su podrazumevale ribanje wc-a bez rukavica, dali su nam neka univerzalna sredstva koji smo brisali sve povrsine i skalpele da struzemo necistocu sa plocica. Zatim je narednog dana bila mogucnost ko je hteo da se prijavi i zaradi dodadne sate: muskarci da istovaraju sut iz nekog kamiona, dok su devojke mogle da sade i okopavaju cvece u dvoristu restorana, koji je bio u sklopu zabavnog parka. Tako nam je prva nedelja prosla sa dva radna dana, pritom obecavajuci nam da od sledece nedelje krece sezona i da ocekujemo da se radi punom parom.
    Na pocetku druge nedelje dobili smo raspored smena, preko aplikacije na telefonu, gde smo mogli da pratimo ko kad radi. S obzirom da je bilo toliko mnogo studenata, a i Amerikanaca koje su zaposlili, kada bi se duznosti ravnomerno rasporedile, svako je dobio dva do tri dana u toj nedelji maksimum, ostali dani slobodni. Posao park attendanta je zapravo podrazumevao davanje instrukcija posetiocima kako da koriste sprave, pritom ostajuci dan na suncu, a vodu je mogao da pije samo onaj ko je poneo svoju flasicu.
    Opet smo zahtevali da nam kazu kada cemo imati puno radno vreme koje nam je obecano, na sta smo dobili odgovor da se strpimo, da sezona krene. Kada smo poceli da se raspitujemo kada cemo moci da izvadimo SSN, rekli su da ima vremena i da nema potrebe da zurimo sa tim, mozemo mi kod njih da radimo i bez toga. I drugi studenti su poceli da se raspituju za drugi posao, ali nas je poslodavac uveravao da tu imamo sve sto nam treba i da nema potrebe da trazimo drugi posao.
    Zatim nam je organizovao grupni prevoz do agencije da izvadimo svi SSN, pritom zahtevajuci da u adresu stavimo njegov PO BOX, kako bi svi brojevi dosli prvo kod njega, pa nam ih on naknadno podeli.
    Za dve nedelje kod ovog poslodavca smo imali ukupno 20h, iako je po ugovoru bilo 40h nedeljno. Pozvali smo agenciju u Americi da se pozalimo, na sta su oni stali na stranu poslodavca.
    Odlucili smo da se sami izborimo za sebe tamo. Sami smo nasli novog poslodavca koji je pristao da nam bude sponzor, poslali papire agenciji, u medjuvremenu dali otkaz u Tramway-u i dobili svoj SSN. To je bila najbolja moguca odluka, pa cak i sa rizikom da izgubimo vizu i vrate nam kuci, a znali smo da to nije moguce s obzirom na nacin na koji nas je tretirao ovaj poslodavac.
    Apel na sve ljude koji ikad cuju ili procitaju bilo sta u vezi sa ovim poslodavcem, je da ga zaobidju u sirokom luku.

    Ipak, celokupno iskustvo rada u Americi, se nakon dve nedelje nerviranja i razocarenja pretvorilo u jedno pozitivno iskustvo, zahvaljujuci novom poslodavcu koji nam je izaosao u susret i omogucio da ostvarimo prvobitni cilj.
    Ljudi, samo je bitno da ne pristajete na nametnute stvari i da ih prihvatate jer vam neko kaze da tako mora i tako treba da bude. Poenta je da se borite za sebe tamo, da bi vas drugi cenili i da vas ne bi shvatali kao jeftinu radnu snagu koja je tu dosla da radi sta joj se kaze. Svako negativno iskustvo moze da se pretvori u pozitivno, ali samo sopstvenom upornoscu.

    Negativno

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Rushmore Tramway Adventures

Jedan odgovor

  1. Tanja

    Razlog zasto sam se odlucila da svoje iskustvo o ovom poslodavcu podelim je da bih svim ljudima koji mozda razmisljaju da se prijave za posao kod ovog poslodavca skrenula paznju na nekoliko stvari koje sigurno nece znati dok ne odu prvi dan na posao.
    Naime, u pitanju je zabavni adventure park, sa toboganima, zicarama, itd. koji je u ovom mestu veoma popularan i ima mnogo posetilaca. Poslodavac nas je kontaktirao putem Skype-a, gde nam je u razgovoru obecavao min 40h nedeljno, a u sezoni i prekovremene sate. Pitao nas je kada najranije mozemo da dodjemo, s obzirom da on nama vec od pocetka maja moze da obezbedi posao, priprema oko otvaranja zabavnog parka, osposobljavanje sprava, itd. Dogovorili smo se da vec polovinom maja dodjemo, a poslodavac je obezbedjivao smestaj.
    Kao sto sam vec objasnila, mesto u kom je posao je oko 30km udaljeno od Rapid Citija, gde je aerodrom.
    Nakon sto smo sleteli na aerodrom, receno nam je da se raspitamo za Shutle bus, organizovani prevoz do Keystona, sa kojim je nas poslodavac imao ugovor, i oni naplacuju 50 dolara po osobi. Kada smo nekako stigli u Keystone i uspeli da javimo poslodavcu da smo stigli, nije nas ni sacekao, vec nam samo dao smernice preko telefona kako da odemo do naseg smestaja, a da cemo se sutradan upoznati.
    Smestaj je bio pristojan, imaju u svom posedu tri velike kuce, koje su u potpunosti opremljene, u sobi bude dvoje ili troje, kuhinja i kupatilo se deli, obicno ide na dve sobe. Smestaj je bio 70 dolara nedeljno.
    Kao sto sam vec napomenula, dosli smo u Keystone polovinom maja, jer je poslodavac uveravao da ima dovoljno posla da se vec od tada krene sa radom. Vec u prvom kontaktu sa cimerima, koji su tu bili vise od nedelju dana, rekli su nam da ih niko nije zvao na posao i da su samo imali trening jedan dan.
    Sutradan je jedan od menadzera, a ima ih trojica, dosao da se upozna sa nama i da nam javi kad cemo imati trening. Na pitanje kada pocinjemo da radimo, dobili smo odgovor kad se vreme prolepsa, s obzirom da je bilo dosta kisovito i nista jos nije bilo spremno za pocetak sezone. Onda je dosao i prvi radni dan, zapravo pripreme pred otvaranje. Te pripreme su podrazumevale ribanje wc-a bez rukavica, dali su nam neka univerzalna sredstva koji smo brisali sve povrsine i skalpele da struzemo necistocu sa plocica. Zatim je narednog dana bila mogucnost ko je hteo da se prijavi i zaradi dodadne sate: muskarci da istovaraju sut iz nekog kamiona, dok su devojke mogle da sade i okopavaju cvece u dvoristu restorana, koji je bio u sklopu zabavnog parka. Tako nam je prva nedelja prosla sa dva radna dana, pritom obecavajuci nam da od sledece nedelje krece sezona i da ocekujemo da se radi punom parom.
    Na pocetku druge nedelje dobili smo raspored smena, preko aplikacije na telefonu, gde smo mogli da pratimo ko kad radi. S obzirom da je bilo toliko mnogo studenata, a i Amerikanaca koje su zaposlili, kada bi se duznosti ravnomerno rasporedile, svako je dobio dva do tri dana u toj nedelji maksimum, ostali dani slobodni. Posao park attendanta je zapravo podrazumevao davanje instrukcija posetiocima kako da koriste sprave, pritom ostajuci dan na suncu, a vodu je mogao da pije samo onaj ko je poneo svoju flasicu.
    Opet smo zahtevali da nam kazu kada cemo imati puno radno vreme koje nam je obecano, na sta smo dobili odgovor da se strpimo, da sezona krene. Kada smo poceli da se raspitujemo kada cemo moci da izvadimo SSN, rekli su da ima vremena i da nema potrebe da zurimo sa tim, mozemo mi kod njih da radimo i bez toga. I drugi studenti su poceli da se raspituju za drugi posao, ali nas je poslodavac uveravao da tu imamo sve sto nam treba i da nema potrebe da trazimo drugi posao.
    Zatim nam je organizovao grupni prevoz do agencije da izvadimo svi SSN, pritom zahtevajuci da u adresu stavimo njegov PO BOX, kako bi svi brojevi dosli prvo kod njega, pa nam ih on naknadno podeli.
    Za dve nedelje kod ovog poslodavca smo imali ukupno 20h, iako je po ugovoru bilo 40h nedeljno. Pozvali smo agenciju u Americi da se pozalimo, na sta su oni stali na stranu poslodavca.
    Odlucili smo da se sami izborimo za sebe tamo. Sami smo nasli novog poslodavca koji je pristao da nam bude sponzor, poslali papire agenciji, u medjuvremenu dali otkaz u Tramway-u i dobili svoj SSN. To je bila najbolja moguca odluka, pa cak i sa rizikom da izgubimo vizu i vrate nam kuci, a znali smo da to nije moguce s obzirom na nacin na koji nas je tretirao ovaj poslodavac.
    Apel na sve ljude koji ikad cuju ili procitaju bilo sta u vezi sa ovim poslodavcem, je da ga zaobidju u sirokom luku.

    Ipak, celokupno iskustvo rada u Americi, se nakon dve nedelje nerviranja i razocarenja pretvorilo u jedno pozitivno iskustvo, zahvaljujuci novom poslodavcu koji nam je izaosao u susret i omogucio da ostvarimo prvobitni cilj.
    Ljudi, samo je bitno da ne pristajete na nametnute stvari i da ih prihvatate jer vam neko kaze da tako mora i tako treba da bude. Poenta je da se borite za sebe tamo, da bi vas drugi cenili i da vas ne bi shvatali kao jeftinu radnu snagu koja je tu dosla da radi sta joj se kaze. Svako negativno iskustvo moze da se pretvori u pozitivno, ali samo sopstvenom upornoscu.

    Negativno

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Rushmore Tramway Adventures

Top agencije

Najnovija iskustva

  • MICHAEL on Dorney Park: “VERY GOODfeb 20, 00:00
  • MICHAEL on Allentown, PA: “LITLE CITYfeb 20, 00:00
  • MICHAEL on SEI: “GOODfeb 20, 00:00
  • Katherine canela on Surf Style Retail Management: “Pay is minimun just 9$ per hour, wich is bad, if you are good and they like you they will…feb 17, 00:00
  • Katherine canela on Destin, FL: “Amazing place, a lot of restaurant and things to do, water park Bikhunas, The Track. and the cutest beaches ever,…feb 17, 00:00